|
[ Pobierz całość w formacie PDF ]
Najd~el Volmsli znao je da æe ptica doæi. No, mo~da æe moæi da izvuèe malo vremena za sebe. To æe mu mo~da biti poslednje. Pobegao je u ovaj d~epiæ pevea delom i zato ato je tu vreme drugaèije teklo. Iskoristio je to da se odmori i napravi inventar samog sebe. Napad na biblioteku predstavljao je aok, ali aokova je veæ imao mnogo tokom dugog ~ivota. Nije znao hoæe li naæi magnetno skladiate svoje Nike, ali i to mu se veæ deaavalo. Jedva je umakao, uz pomoæ Viaih - ili mu se tako èinilo. Seæanje mu je bilo isprekidano. Znao je da u ovom obliku mora imati èvraæe oseæanje sebe, i da æe to potrajati. No, Biaopovi i ostali delovali su brzo. Zato je doaao ovamo. Mesto zgodno kao okrajak vremena, pauza pre povratka u igru. Dolazio je poslednji èin. Bilo je dovoljno hrane za sakupljanje, barem za neko vreme. Ptica se pojavila kraj njega i rekla mu da, uz oèekivano oseæanje protoka vremena u va~nijim Sokacima, mo~e da ostane tu neko vreme. Kasnije æe biti potreban. Nije upitao za ata, jer je do sada veæ znao da nema smisla. Lutao je uzanim, mehurastim Sokakom. Slu~io se metodima koje je nauèio nekad davno, na jugozapadu Amerike, kada je bio na obuci u NASA, a za vikende usamljenièki lutao suvim kanjonima novog Meksika i Arizone. Au revoir, Etats-Units. Negde daleko u rotirajuæoj galaksiji, Amerika je bila ruaevina, sa zidovima nalik na izlomljene zube u ravnici. Ako i toga ima. Najd~el je joa èuo odjeke imena. Pentranje uz suve jaruge. Zagledanje u senovita udubljenja pod zidovima kanjona. Tu je bilo peskovitog tla koje je svedoèilo o istinskoj starosti pevea: dovoljno da se sirova materija galaksije izmeaa, speèe u slojeve i potom ponovo istroai do zrnaca. %7Å„ivotinje su ostavljale tragove - znale su da prepoznaju dobro skloniate jednako kao i ljudi - a pacovi su pravili skladiata sovjih dragocenih gvalica. Ljudi su bili kao i sve druge glupe, lutajuæe vrste. Ostavljali su otpad gde god bi otpoèinuli, smeæe kao pravi trag nekadaanjih proslava. Ljuske, èipovi, komadiæi metala i stakla i nepoznatih materijala, sve pomeaano. Izoblièenost vremena nije dozvoljavala da se proceni broj stoleæa relativne starosti otpada, ali Najd~elu je i sam pogled na smeæe donosio neki èudan mir. Ljudi su prolazili, èak i ovuda. Èuli su da negde drugde ima problema, ali poato maake nisu stigle u njihove daleke Sokake, smatrali su da je sve to samo govorkanje. Ipak, svi su znali da se putovanje proairuje. Neki su bili trgovci, a neki su samo putovali bez ikakvog odreðenog cilja. Peve je davao vrlo malo sigurnosti da æea, kad jednom krenea, stiæi na odreðeno mesto u odreðeno vreme, i ljudi su se navikli i na to. To ih nije uèinilo boljim, ali su barem bili zanimljiviji. "Gospode, kako je bilo teako stiæi dovde. Kada æete malo poboljaati stvari?" "Ubrzo poato ja odem", ozbiljno reèe Najd~el. "Kakvo æe biti poboljaanje? Predlo~io bih..." "Poboljaanje æe se sastojati u tome ato æu ja otiæi." "Ha, ha. Pa, ima li tamo dalje neke bolje prevojne taèke?" "Ne bih rekao. Najbolji naèin da se izaðe je naèin na koji ste uali." "Dvaput æemo videti isti prizor." "Bolje je kad odlazia." "Zar nismo prilièno blizu prelazu u peve Sokaka Mad~umbdar?" "Koji ti je taj?" "Tamo gde imaju onaj divan grad." "Ne znam kako da odredim udaljenost, ali slobodan sam da ka~em kako nije dovoljno daleko." "Pa, ja viae volim gradove nego ovo bespuæe i niatavilo." "Bespuæe je njegova najbolja osobina." "Da ima viae vode, mnogo bi viae lièilo na mesto odakle smo doali." Najd~el se nasmeai. "Èemu bi slu~ilo drugo mesto isto kao ono odakle ste otiali?" "Uostalom, ovde nemaa s kim da prièaa." "Poznat sam po tome ato prièam sam sa sobom." Putnici se smeju sa nelagodnoaæu. "Mora da si grozno usamljen", ka~e jedan. "Imam dobro druatvo." "Gde su ti?" Pokazao je svoju glavu. "Ovde unutra." "Ovaj, pa, ima li ovde neèeg opasnog?" "Vi." "Mi nismo opasni! Ne bismo ni mrava zgazili." "To æemo morati da pitamo mrave." "Znaa, voleo bih da ~ivim ovde sam, kao ti." "Ne mo~ea." "Zaato?" "Ako doðea, zateæi æea mene i neæea biti sam. A ni ja." "Pa, recimo gotovo sam." "To je kao kad si gotovo trudan." "Ti sve tako bukvalno shvataa!" "Uopate ne shvatam sve. Zapravo, ne shvatam gotovo niata." Potom bi odmakli brzinom kakva se samo po~eleti mo~e, ali on je i dalje bio sreæniji kad im vidi leða nego lica. Na Zemlji je jedan od najèeaæih kliaea glasio da su svi ljudi u osnovi slièni. To je delimièno bilo taèno, ali i beskorisno jer nikad nisi znao jesu li slièni po okrutnosti ili dobroti ili neèemu izmeðu. U svakom sluèaju, raznovrsnost je bila mnogo zanimljivija od sliènosti. Pa ipak, pomislio bi sle~uæi ramenima, kako da izgubi veru u vrstu koja ima tako ljupku osobinu? `ta god da im ka~ea oni te neæe ozbiljno shvatiti, èak se neæe ni uvrediti - dok god govoria punu istinu. Oni je nikad ne prepoznaju. Ptica se pojavila dok se odmarao. "Nemoj misliti da smo te zanemarili", zacvrkutala je sa grane. Gledao je kako joj krila svetlucaju. Svetlost otpozadi ponekad je prolazila kroz nju, pa se videlo koliko je iluzija tanka. Oni su se ovako manifestovali da bi fiksirali njegovu pa~nju. Znao je da to nije neophodno, ali cenio je èinjenicu da su se potrudili. "Treba mi joa vremena ovde." [ Pobierz caÅ‚ość w formacie PDF ] |
Podobne
|